29 Apr Nejednaki kriterijumi, diskriminacija i rodno podeljeno tržište rada: Zašto žene i muškarci u Srbiji nemaju jednake plate?
Da bi kupile patike od 5000 dinara, žene moraju da rade oko sat vremena duže od muškaraca. Razlog je u tome što žene imaju manje plate i od muškaraca i od republičkog proseka čak i kada imaju isti nivo kvalifikacija. Za razliku koju muškarci zarade u odnosu na žene, mogu na godišnjem nivou da uštede više od 1500 evra.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u septembru 2025. godine prosečna plata u zemlji iznosila je 109.147 dinara. Prosečna plata muškaraca bila je 116.337 dinara, a žena 101.256 dinara. U odnosu na muškarce, žene su zaradile 15.081 dinar manje, a u odnosu na republički prosek 7.891 dinar manje. Da su žene tada želele da kupe patike od 5000 dinara, morale bi da rade 7.9 sati, dok muškarci 5000 dinara zarade za 6.87 sati.
Ovo nije izolovan slučaj, jer žene godinama unazad imaju niže plate, i od republičkog proseka, i od muškaraca. Koordinatorka za rad sa korisnicima Centra za devojke Sara Plazinić Nikolić u korenu problema vidi mizoginiju i predrasude prema ženama.
„Postoje nejednaki kriterijumi zapošljavanja, tržište rada je i dalje u velikoj meri rodno podeljeno, rodne uloge su i dalje striktno podeljene. Žena se sagledava kao domaćica, majka, smatra se da je ona više za privatnu sferu, nego za javnu i profesionalnu‟, objašnjava Plazinić Nikolić.
Iako se žene obrazuju, ulažu trud, rad i pokazuju rezultate, pretpostavlja se da neke poslove ne mogu ili ne umeju da obavljaju, ili da ih ne žele. Plazinić Nikolić navodi da ovo nije slučaj, već da žene često muške kolege demantuju rezultatima u mnogim oblastima.
Doc. dr Gordana Stojić sa Departmana za sociologiju Filozofskog fakulteta u Nišu navodi da jedan deo razlika u platama jeste rezultat diskriminacije, ali da do nejednakosti dolazi i zbog velikog broja činilaca, zbog čega je nejednakost teško rešiva.
„Deo razlike je rezultat toga što značajan broj žena radi u delatnostima sa inače niskom zaradom. Ukupan položaj žena u društvu takođe utiče na zarade. Poslodavci mogu da procenjuju da će žene, zbog obaveza u porodici, biti manje spremne za usavršavanje, prekovremeni rad i slično‟, kaže Stojić.
Ona navodi i da rad od kuće i briga o porodici utiču na to da žene imaju manje resursa za usavršavanje, dodatno angažovanje na radnom mestu i prekide u karijeri. Kulturni činioci su takođe faktor, jer se dečaci i devojčice od detinjstva vaspitavaju različito u pogledu životnih ciljeva i pripremenog ponašanja, što utiče na njihove ambicije i spremnost da se izbore za svoja prava.
Da je diskriminacija na tržištu rada samo jedno od polja kroz koje se odražava nejednakost između žena i muškaraca veruje Udruženje ROZA Zrenjanin.
„Uzrok diskriminacije treba tražiti u društvenoj organizaciji i kulturi koja favorizuje muškarce, te muškim društvenim ulogama dodeleljuje pozitivno značenje. Drugim rečima, ženske uloge se u društvu manje vrednuju, pa tako i ženski rad cenimo manje ili ga prosto podrazumevamo‟, ističu iz ROZE.
Kako navode, neretka su iskustva gde muškarac i žena rade na istoj poziciji, sa istim učinkom, ali on stalno dobija pohvale, podsticaje ili unapređenje, dok se njen doprinos ignoriše ili kritikuje.
Ovo potvrđuje i Republički zavod za statistiku. Naime, čak i kada se uporede sa muškarcima sa kojima imaju isti nivo kvalifikacije, žene i dalje imaju manje plate. U septembru 2025. godine, najveća razlika u platama između muškaraca i žena bila je kod osoba sa nivoom 7 i 8 kvalifikacija, u šta spadaju završene integrisane akademske, master akademske, master specijalističke, specijalističke akademske i doktorske studije. Razlika između prosečne plate muškaraca i žena sa ovim nivoom kvalifikacija je 46.487 dinara u korist muškaraca.
Prema srednjem kursu Narodne banke Srbije od 1.9.2025. godine, muškarci bi za 15.081 dinar, koliko su u proseku u septembru iste godine imali više u odnosu na žene, mogli da kupe oko 128.70 evra. Na godišnjem nivou, oni bi uštedeli oko 1544 evra.
Takođe, prema podacima RSZ-a za septembar 2025. godine, računajući prosečne cene hrane, muškarci su u septembru mogli da kupe nešto od sledećeg: 218 kilograma brašna, 101 litar mleka, 78 litara zejtina, 213 kilograma crnog luka, 170 kilograma krompira, 76 kilograma makarona, 53 kilograma pirinča, 42 kilograma pasulja, 85 kilograma jabuka, 49 kilograma limuna, 163 kilograma šargarepe ili 700 komada jaja.
Šta je platni jaz i kako do njega dolazi?
Platni jaz je razlika u zaradi između dveju grupa zaposlenih na osnovu neke karakteristike, poput pola, etničke pripadnosti, starosne dobi, obrazovanja i slično. Najčešće se posmatra kroz razliku u platama između žena i muškaraca, poznatu i kao „gender pay gap‟.
„Iako se ponekad pojednostavljeno tumači kao direktna diskriminacija, platni jaz je pre svega statistički pokazatelj koji ukazuje na šire ekonomske i društvene nejednakosti na tržištu rada. On nam govori kako su različite grupe pozicionirane u pogledu pristupa bolje plaćenim poslovima, napredovanju i stabilnim karijernim putevima‟, navodi Marija Radosavljević, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu.
Jaz u zaradama između muškaraca i žena nije karakterističan samo za naše društvo, već postoji u skoro svim ekonomijama, uključujući i zemlje Evropske unije, navodi Gordana Stojić.
„Društvo koje želi da bude pravedno treba stalno da teži da ublaži, ako već ne može u potpunosti da ukine nejednakosti‟, smatra ona.
Postoje dva tipa platnog jaza – neprilagođeni i prilagođeni. Prvi meri razliku u prosečnim platama između dveju grupa, bez da razmatra faktore poput obrazovanja, radnog iskustva, sektora ili radnog vremena. Drugi koristi statističke metode da bi se identifikovala razlika u platama koja ostaje nakon ovih faktora.
Razlika u platama između muškaraca i žena koristi se kao indikator ekonomske neravnopravnosti, položaja žena na tržištu rada i efekta roditeljstva, brige o porodici i prekida karijere.
„U tom smislu, on predstavlja signal da postoje strukturne prepreke koje utiču na ekonomski položaj žena, posebno kada je reč o višim hijerarhijskim i bolje plaćenim pozicijama, što se često povezuje sa tzv. „glass ceiling‟ efektom‟, ističe Radosavljević.
Reč je o fenomenu koji predstavlja prepreke sa kojima se žene suočavanju prilikom napredovanja. Kroz nevidljivi plafon žene mogu da vide više hijerahijske pozicije ali, iako ispunjavaju formalne kriterijume za njih, u praksi ih ne dostižu.
Iz udruženja ROZA navode da platni jaz pokazuje da društvo više ceni rad koji obavlja muškarac i to samo zato što je muškarac.
„Statistika poslednjih godina ukazuje da su žene obrazovanije od muškaraca, odnosno da više žena nego muškaraca svake godine završava više stepene obrazovanja‟, kažu iz ovog udruženja.
Ipak, ni ovi podaci ne utiču na veću zastupljenost žena na rukovodećim pozicijama, gde one ostaju u manjini.
„Naprosto, reč je o nepravdi koja nije povezana sa sposobnošću, kvalitetom obavljanja radnih zadataka ili obrazovanjem, već društvenim vrednostimaa‟, smatraju iz ROZE.
Kako do jednakih plata?
Da bi se plate muškaraca i žena izjednačile biće potrebno između sto i dvesta godina na globalnom nivou. Gordana Stojić navodi da jednostavnog rešenja nema, već je neophodno postepeno usmeravanje promena u različitim segmentima društva, poput popularizacije bolje plaćenih zanimanja, društvene podrške za rasterećivanje žena od kučnog rada i brige o porodici, podsticanja poslodavaca za korišćenje različitih mogućnosti za usklađivanje rada i porodičnih obveza i pristiska javnosti da se preduzeća pridržavaju društveno odgovornog poslovanja.
„Kad je reč o vaspitavanju dece, socijalizaciji, kod devojčica treba podsticati razvoj osobina koje su važne za karijeru i preduzetništvo, samostalnost, aspiracije, spremnost na rizik‟, kaže Stojić.
Diskriminaciju na radnom mestu često je teško prepoznati i dokazati, zbog čega sindikati, civilno društvo, poverenik za zaštitu ravnopravnosti i mediji treba da deluju u pravcu podizanja svesti zasposlenih o oblicima diskriminacije, pravima i procedurama. Takođe je potreban i efikasan rad institucija kada do diskriminacije dođe.
Udruženje ROZA smatra da bi transparentnost plata, koja bi bila obavezna za sve sektore i poslodavce, doprinela prepoznavanju nejednakosti i umanjenju rodnog jaza.
„Pored toga, već duže vreme nam je potreban novi Zakon o radu, koji bi svim radnicama garantovao jednaka radna prava i zaštitu na radu, posebno kada je u pitanju majčinstvo, zaštita od otkaza i zlostavljanja na radu‟, navode iz ROZE.
Promene treba da prati i promena u kulturi, gde bi društvo jednako vrednovalo žene i njihov rad.
I Sara Plazinić Nikolić navodi da je promena u načinu na koji društvo gleda ženu jedan od načina da se problem nejednakosti u platama reši.
„Da bi njen rad bio jednako plaćen on mora biti i jednako vrednovan, a to znači da sama žena mora biti posmatrana kao jednako vredna. Ako je ona uložila vreme, novac, napor da stekne obrazovanje, ukoliko je pokazala stručnost, iskustvo i potrebne kvalitete na razgovoru za posao, ukoliko postiže dobre rezultate, nema razloga da njen rad ne bude vrednovan i plaćen jednako kao i rad muškarca na istoj poziciji‟, mišljenja je Plazinić Nikolić.
Na ženama počiva teret funkcionisanja društva i kroz plaćeni i kroz neplaćeni rad. Da bi se dogodile promene treba promeniti svest na nivou društva globalno, što je dugotrajan i izazovan zadatak.
Piše: Ganja Nikolić
Izvor: Niške vesti, https://niskevesti.rs/article/nejednaki-kriterijumi-diskriminacija-i-rodno-podeljeno-trziste-rada-zasto-zene-i-muskarci-u-srbiji-nemaju-jednake-plate
No Comments