18 Feb Žene u Srbiji za isti posao dobijaju manju platu nego muške kolege
Kada imaju isti nivo kvalifikacija i rade isti posao, žene i muškarci u Srbiji imaju nejednake plate. Za svoj rad, muškarci su plaćeni od par hiljada do par desetina hiljada više od žena. Žene u Srbiji, osim od muškaraca, niže plate imaju i od republičkog proseka.
Manja plata Nine Dobrev?
Kanadska glumica bugarskog porekla Nina Dobrev slavu je stekla ulogom u seriji Vampirski dnevnici, koja je sa emitovanjem počela 2009. godine. Dobrev je u seriji tumačila lik Elene Gilbert, a osim ove, imala je još tri uloge. I pored toga što je tumačila lik glavne junakinje i likove Eleninih dvojnica, Dobrev je, prema pisanju medija, zarađivala oko 40.000 dolara po epizodi. Istu sumu novca dobijali su i Pol Vesli i Ian Somerhalder. Vesli je tokom serije takođe imao četiri uloge, dok je Somerhalder tumačio samo lik Dejmona Salvatorea.
Iako je na početku serije jedina tumačila više likova i ostajala duže na poslu, to se nije odrazilo na platu koju je Dobrev zarađivala. Njoj i ženama iz Srbije, osim balkanskog porekla, zajedničko je i da za isti posao zarađuju manje od svojih kolega.
A kakva je situacija u Srbiji?
Prema podacima republičkog zavoda za statistiku u septembru 2024. godine prosečna plata u Republici Srbiji bila je 96.115 dinara. Muškarci su u proseku zaradili 102.844 dinara. U istom mesecu, žene su u proseku zaradile 88.639 dinara, što je 14.205 manje u odnosu na muškarce i 7.476 dinara manje u odnosu na republički prosek.
Udruženje Roza Zrenjanin u ovom vidi sistemsku diskriminaciju polovine stanovništva. „Platni jaz slikovito pokazuje da kao društvo više cenimo rad koji obavlja muškarac, i to samo zato što je muškarac‟.
Iako statistika ukazuje na to da su žene poslednjih godina obrazovanije od muškaraca, to se ne odražava na njihovu zastupljenost na rukovodećim pozicijama, gde ostaju u manjini.
„Naprosto, reč je nepravdi koja nije povezana sa sposobnošću, kvalitetom obavljanja radnih zadataka ili obrazovanjem, već sa društvenim vrednostima‟, smatraju iz Roze.
Da su žene plaćene manje u odnosu na svoje kolege čak i kada imaju isti nivo kvalifikacija potvrđuju i podaci RSZ-a. U septembru 2024. godine najveća razlika u platama bila je između muškaraca i žena sa nivoom kvalifikacija šest, u šta spada prvi stepen studija.
Muškarci iz ove kategorije zaradili su 39.162 dinara više od žena sa istim kvalifikacijama. Slična razlika bila je i kod 7 i 8 kategorije koje podrazumevaju drugi i treći stepen studija.
Razlika u zaradi između različitih grupa zaposlenih naziva se platni jaz. Reč je o statističkom pokazatelju koji ukazuje na šire ekonomske i društvene nejednakosti na tržištu rada, kaže profesorka Ekonomskog fakulteta u u Nišu Marija Radosavljević.
„On nam govori kako su različite grupe pozicionirane u pogledu pristupa bolje plaćenim poslovima, napredovanju i stabilnim karijernim putevima‟.
Platni jaz se najčešće posmatra u kontekstu rodne ravnopravnosti i predstavlja signal da postoje strukturne prepreke koje utiču na ekonomski položaj žena, naročito kada su u pitanju više hijerahijske i bolje plaćene pozicije, što se povazuje sa glass ceiling efektom.
„On označava sistemske i neformalne prepreke sa kojima se žene suočavaju prilikom napredovanja ka najvišim rukovodećim pozicijama. Reč je o nevidljivom plafonu, žene često mogu da vide više hijerarhijske nivoe i ispunjavaju formalne kriterijume za njih, ali ih u praksi ne dostižu‟, kaže Radosavljević.
Sara Plazinić Nikolić iz Centra za devojke u korenu nejednakih plata vidi mizoginiju i predrasude prema ženama.
„Postoje nejednaki kriterijumi zapošljavanja, tržište rada je i dalje u velikoj meri rodno podeljeno, rodne uloge su i dalje striktno podeljene. Žena se sagledava kao domaćica, majka, smatra se da je ona više za privatnu sferu, nego za javnu i profesionalnu. Bez obzira na to koliko se devojke i žene obrazuju, ulažu trud, rad i pokazuju rezultate, one ostaju skrajnute‟.
Pretpostavlja se da žene neke poslove ne umeju, ne mogu ili da ne žele da obavljaju, što nije istina, već posledica načina na koji je tržište rada organizovano.
Gordana Stojić sa Departmana za sociologiju Filozofskog fakulteta u Nišu navodi da jaz u zaradama postoji u skoro svim ekonomijama, uključujući i zemlje Evropske unije. Procenjuje se da će biti potrebno između sto i dvesta godina da se zarade muškaraca i žena izjednače na globalnom nivou. Jednostavnog rešenja nema.
Postepeno usmeravanje promena u različitim segmentima društva, popularizacija zanimanja koja su bolje plaćena, a u kojima su žene manje zastupljene, društvena podrška za rasterećivanje žena od kućnog rada i brige o članovima porodice, podsticanje poslodavaca da koriste različite mogućnosti usklađivanja rada i porodičnih obaveza i pritisak javnosti da se preduzeća pridržavaju društveno odgovornog posloovanja neka su od mogućih rešenja.
„Kada je reč o vaspitanju dece, socijalizaciji, kod devojčica treba podsticati razvoj osobina koje su važne za karijeru i preduzetništvo (gde su takođe žene manje zastupljene), samostalnost, aspiracije, spremnost na rizik‟, smatra Stojić.
Kada je u pitanju diskriminacija na radom mestu, nju je teško prepoznati i dokazati, zbog čega sindikati, civilno društvo, poverenik za zaštitu ravnopravnosti i mediji rade na podizanju svesti zaposlenih o oblicima diskriminacije, pravima zaposlenih i procedurama u slučaju da do diskriminacije dođe. Potrebno je i da institucije efikasno rade, te da se javnost upozna sa primerima uspešno obavljenih postupaka u slučaju diskriminacije i pozitivnim primerima praksi poslodavaca koji doprinose rodnoj ravnopravnosti.
Piše: Ganja Nikolić
izvor: https://youthvibes.rs/zene-u-srbiji-za-isti-posao-dobijaju-manju-platu-nego-muske-kolege/
No Comments