Sadržina ugovora o radu 2

Sadržina ugovora o radu 2

U prethodnom tekstu započeli smo analizu sadržine ugovora o radu, koju sad nastavljamo.

5.Vrsta radnog odnosa

Potrebno je naznačiti da li se ugovor o radu zaključuje za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno ili određeno vreme. Ako se radni odnos zasniva na određeno vreme, potrebno je navesti osnov za zasnivanje takvog radnog odnosa i njegovo trajanje. Ako u ugovoru o radu ništa nije navedeno, smatra se da je zasnovan radni odnos na neodređeno vreme.

6.Dan početka rada

U ugovoru o radu navodi se dan kad zaposleni treba da počne da radi. To može biti bilo koji dan posle zaključenja ugovora o radu, što znači da se prvo mora zaključiti ugovor o radu, pa tek nakon toga zaposleni može stupiti na rad. Ako zaposleni ne stupi na rad na dan utvrđen ugovorom, smatra se da radni odnos nije zasnovan, osim ako je zaposleni sprečen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se zaposleni i poslodavac drugačije dogovore. Kolektivnim ugovorom, odnosno pravilnikom o radu (ako nema kolektivnog ugovora) trebalo bi odrediti koji se razlozi smatraju opravdanim.

7.Radno vreme

U ugovoru o radu trebalo bi navesti koje je radno vreme zaposlenog – puno, nepuno ili skraćeno.

Puno radno vreme iznosi 40 sati nedeljno i ono je još uvek najčešće u Srbiji. Opštim aktom kod poslodavca može se utvrditi da puno radno vreme bude kraće od 40, ali ne kraće od 36 časova nedeljno. Zaposleni u tom slučaju ostvaruje sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom.

Nepuno radno vreme je radno vreme kraće od punog radnog vremena, tj. kraće od 40 sati nedeljno. Teorijski to može biti i jedan sat nedeljno. Zaposleni u tom slučaju ostvaruje prava iz radnog odnosa srazmerno radnom vremenu ako se prava mogu srazmerno smanjiti (npr. pravo na zaradu), a ako se ne mogu srazmerno smanjiti, ostvaruje prava kao da radi puno radno vreme (npr. pravo na godišnji odmor, plaćeno odsustvo, zaštita na radu).

Radno vreme se skraćuje zaposlenom koji radi na poslovima koji su naročito teški, naporni i štetni za zdravlje, a koji su kao takvi utvrđeni zakonom ili aktom o proceni rizika (poslovi sa povećanim rizikom). To su poslovi na kojima su primenjene mere bezbednosti i zdravlja na radu, ali i pored toga postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog, zbog čega je neophodno da se skrati vreme izlaganja zaposlenog tim poslovima (npr. posao radiologa i radiološkog tehničara). Radno vreme se može skratiti najviše 10 sati nedeljno. Zaposleni koji radi u režimu skraćenog radnog vremena ima sva prava iz radnog odnosa kao da radi puno radno vreme. Na ovim poslovima ne može se raditi prekovremeno niti se može uvesti preraspodela radnog vremena.

8.Novčani iznos osnovne zarade na dan zaklјučenja ugovora o radu; elementi za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog; rokovi za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo.

Od podataka vezanih za zaradu, ugovor o radu mora sadržati novčani iznos osnovne zarade na dan zaklјučenja ugovora o radu ( u bruto iznosu), a svi drugi elementi zarade, kao i izmene tih elemenata, uklјučujući i izmene osnovne zarade i uvođenje minimalne zarade, ne moraju biti sastavni deo ugovora o radu ako su utvrđeni zakonom ili opštim aktom poslodavca (kolektivnim ugovorom/pravilnikom o radu). Dovolјno je da se u ugovoru o radu samo naznači akt kojim su ta prava uređena, i to samo u momentu zaklјučenja ugovora, ne i kasnije. Isto pravilo odnosi se i na druga primanja zaposlenog, kao i na rokove za isplatu zarade i drugih primanja.

9.Dnevno i nedeljno radno vreme

Dnevno i nedeljno radno vreme može biti određeno ugovorom o radu (npr. radna nedelja: ponedeljak-petak; dnevno radno vreme: od 8 do 16 časova). Ali, podaci o dnevnom i nedeljnom radno vremenu ne moraju biti navedeni u ugovoru o radu ako su utvrđeni zakonom ili aktom poslodavca (kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili odlukom poslodavca). Dovolјno je da se u ugovoru o radu samo naznači akt kojim su ta prava uređena.

Iz navedenog zaključujemo da ugovor o radu ne mora sadržati aktuelne podatke o najvažnijim pravima iz radnog odnosa i uslovima rada (primanja zaposlenog, rokovi za isplatu primanja, radno vreme), već se ti podaci mogu nalaziti u drugom aktu – zakonu, kolektivnom ugovoru, pravilniku o radu ili drugom aktu poslodavca. To znači da najbitniji elementi iz radnog odnosa ne moraju biti rezultat dogovora ugovornih strana, tj. zaposlenog i poslodavca, već izraz volјe samo jedne strane – poslodavca.

 

piše: Željka Jorgić Đokić

za ROZA Udruženje za radna prava žena

uz podršku Rekonstrukcija ženski fond

No Comments

Post A Comment